Početak

Sedim u kancelariji i razmišljam kako sam izgubila još jedan dan svog života na nešto što mi je apsolutno beznačajno....Još devet dana i krećem u Grčku. I to mi je postalo samo sredstvo kako bih lakše došla do onog što stvarno želim..A želim, svim svojim srcem, čini mi se oduvek, da putujem, bez cilja, bez plana puta, bez očekivanja, bez opravdanja...
Čitam pre par dana o dotičnom, iz komšijske nam države T.P. i ostanem fascinirana. Čovek živi moj san. Da, da, i povrh svega, posle velikog kraha u životu zvog putešestvija koje je izveo postaje narodni heroj. Svi ga obožavaju, knjiga mu se rapidno brzo prodaje, a on de samo smeška i pruža ruku... Pod ogromnim utiskom euforije, pišem mu mail, da se javim, da pokažem svoje oduševljenje, da zna da negde tamo postojim...Kako sam više čitala, tako sam bivala svesnija da odgovor neću dobiti... Pa i zašto bi mi posvetio dva minuta svog vremena i izlizao otiske prstiju kucajući meni, tamo nekoj nebitnoj personi, odgovor. I onda shvatim, šta će mi zapravo odgovor?
Pa zar sam ja nesposobna? Nesnalažljiva? Zar se nečega plašim?
Ma kako da ne...
I tako sedeći u kancelariji i lupajući glavu, shvatim, IDEM NA PUT...Na daleki put...Da radim sve što volim...Da istražujem... Da upoznam druge zemlje, nacije, narode, kulture, običaje...
U medjuvremenu ću da se bavim Grčkom...