Čudan osećaj

Odavno nisam osetila ovaj tupi osećaj teskobe kad je sve u redu, a zapravo ništa nije. Tako sam se probudila. Konfuzna. Jedino što mi je bilo na pameti je to da pod hitno moram, da se istuširam, nikada u životu nisam osetila toliku želju za tuširanjem...Glava, totalno prazna...Pokušavam da sredim misli...Ne znam kako, i ne znam šta bih mogla da sredim, kada ni nemam misli. Praznina...Osećam se kao zombi, puštam vodu, ulazim i ništa...Čak i ne čujem žuborenje, kao da sam u nekom vakuumu...Idalje mi ništa ne dolazi...Grozan osećaj...Kao da sam budna a zapravo nisam, kao da jos uvek spavam dubokim snom i  nista ne sanjam...Ništa...Jedan dogadjaj sinoć, zapravo jedan razgovor je pokretač ovog tupila u mojoj glavi. Svakim satom provedenim ovde mi postaje realninja mogućnost da Nikola možda stvarno neće doći... Darko je juče stigao, Marina je već bila tu kada sam ja pristigla, kao i Jovica, i tu se završava cela priča, od svih ranije navedenih i nabrojanih ljudi, pala knjiga na 4 slova...Tako je tužno...Juče nam je Nikos u Ekatiju organizovao druženje, samo za nas predstavnike, stali smo za jedan mali stočić...Slikali se da pošeljemo sliku ostalima, šta da im pokazemo? Kao se smejemo, a u stvari... Mislim da je tupi osećaj posledica prevelikih očekivanja. Jedno vreme sam odlično znala da se nosim sa tim...Da nikad ništa ne očekujem od drugih, samo od sebe...Izbegnu se velika razočarenja. Kako i zašto i kojim dogadjajem u mom zivotu je prouzrokovano to da opet počnem da očekujem zaista ne znam, ali nije mi to trebalo...Ne zelim da očekujem od drugih, da se navikavam na takvu lagodnost u životu, kako ću onda uspeti da se izborim sa nepredvidivim situacijama ako se učaurim i ušuškam u udobnost. Ne treba projektovati svoje misli i želje na druge ljude i onda se pitati zašto- ja bih sigurno odreagovao ili uradio ovako, ja sam takav ili ovakav, to nužno ne podrazumeva da su i drugi takvi...naprotiv...Svi smo različiti, sa različitim životnim stavovima, sa različitim načinima rešavanja problema, prosto svako je jedinka za sebe...To koliko smo spremni da prihvatimo druge koji su različiti od nas je pokazatelj stepena naše tolerancije, a ne izjednačavanje sa nama samima.

Ne volim halapljive i neumerne ljude....Ne volim grabljivce...Ne volim samožive....Ne volim....