Čudan je osećaj kada ti treba pola sata da prodjes kroz jednu ulicu, zato što kod svake kuće treba da staneš da se pozdraviš sa nekim.
Stigoh jutros u moju letnju kuću, u Leptokariju. Ovde je, kad malo bolje razmislim sve isto, kao da nikada nisam ni odlazila odavde...ali dok sam došla...1001 osećaj se u meni promenio... Krenula sam juče u 19h iz rodnog mi mesta, a iz Novog Sada u 20h. Dug je to put bio...Tako poznat, a opet toliko stran i udaljen, zato što ovog puta na taj put krećem sa drugim osećajem...osećajem totalne ravnodušnosti...Taj osećaj se javio prvenstveno zbog toga što je svakim danom pre polaska jedan po jedan od meni dragih ljudi počeo da otkazuje svoj dolazak dole... Znate onu priču o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog. Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku: " Danas sam dobio udarac od mog najboljeg druga."
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu: " Danas mi je najbolji drug spasao zivot!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen, zasto?" Drugar mu je odgovorio: "Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!" Pouka mi dodje sa nauciš se da zapisujes "rane" na pesku, a "srecu" ugraviraš na kamen!
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu: " Danas mi je najbolji drug spasao zivot!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen, zasto?" Drugar mu je odgovorio: "Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!" Pouka mi dodje sa nauciš se da zapisujes "rane" na pesku, a "srecu" ugraviraš na kamen!
Mislim da je moj problem što sam dole stekla mnogo pravih prijatelja sa kojima funkcionišem na ovaj način i prosto ne mogu da se pomirim sa činjenicom da neko od njih neće biti tu...I imam užasno veliki problem sa tim da prihvatim osobu koja je došla u zamenu nekoj meni nekoj od meni dragih persona. I uopšte nije do mene i ne znam da se nosim sa im, ne radim to ni namerno ni proračunato, ali im jednostavno ne dajem priliku, prosto takva sam... Ne interesuje me da ih pustim u svoj život, zato što tamo već postoji neko ko je to mesto zasluzio i šta...šta ćete vi sad tu? I ko ste vi da remetite našu skupinu, povezanu do srži...Kad malo bolje razmislim to mu dodje kao neka bolesna vrsta lojalnosti...A lojalnost je valjda dobra osobina. Zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар