Skiatos

Dve su mogucnosti da posetite Skiatos. Jedna je da za Vas letnji odmor odaberete letovaliste u kontinentalnom delu Grcke – Pjeriji, i onda jedan dan krenete na celodnevni izlet put ovog fenomenalnog ostrva. Drugi nacin je da Skiatos bude Vas prvi izbor kako cete provesti letovanje i ako ne planirate neke usputne posete, svakako odaberite da do Skiatosa dodjete avionom. I u jednom i u drugom slucaju budite svesni toga da cete izgubiti po neki utisak. Oni koji odaberu prvu mogucnost ostace uskraceni za sletanje na aerodrom koji je udaljen 2km od glavnog grada, i cija je pista toliko uska i mala da na nju mogu sleteti samo veoma spretni piloti. Pored toga tako je osvetljena, a utisak upotpunjavaju i svetla mnogobrojnih aviona koji u letnjem periodu u velikom broju slecu ovde, da plaza Ksanemo koja se nalazi ispod samog aerodroma izgleda kao najatraktivnija diskoteka neke svetske metropole. Ukoliko se pak odlucite za drugu opciju gubite voznju turistickim brodom koji svakodnevno prevozi turiste od kontinentalnog dela do ostrva. A na brodu su uvek organizovane zurke, daje se pice dobrodoslice, to je ili uzo ili metaksa, tradicionalna grcka zestoka pica, postoje animatori koji plesu tradicionalni grcki folklor, organizuje se borba vodenim balonima, ukoliko krenu dva broda u usto vreme ova borba se organizuje izmedju brodova... Ono sto je neretko je i da se na ovim turama cesto putanja broda ukrsti sa putanjom jata defnina zato sto je deo Egejskog mora oko Severnih sporada najcistiji deo ovog mora.

Postoji verovanje da je na Skiatosu, cije ime prevedeno na srpski znaci senka Atosa, gajena loza od koje je pravljeno vino dostojno Bogova – ambrozija. To vino je bilo bogatstvo ostrva ali i njegovo prokletstvo. Bogate seljane sve češće su opsedali gusari, zbog cega su oni napustali svoja imanja i naselili tesko pristupacnu stenu – Kastro, kao i manastir Evangelistrije. Danas je to mesto za celodnevni izlet i jedna od najznacajnijih turistickih znamenitosti ovog ostrva odakle se pruža fantastičan pogled na severni deo ostrva i njegove šljunkovite plaže.

Ostrvo Skiatos - mali ostrvski raj, sa tipičnom sredozemnom klimom i najvećim brojem plaža po kvadratnom kilometru, najatraktivnije i najposećenije je ostrvo severnih Sporada – grupe ostrva u Egejskom moru koju čine: Skiatos, Skopelos, Alonisos i Skirios. Sa ostrvima Skopelos i Alonisos, Skiatos je deo Marina nacionalnog parka, u kojem žive mnoge retke životinjske vrste, medju kojima su najpoznatije mediteranske foke. Celo ostrvo Skiatos je prekriveno gustom borovom šumom kao i maslinovim drvećem te se zbog toga smatra zasticenom zonom. Nalazi se odmah preko puta Evije i obale Tesalije, istočno od Piliona i zapadno od ostrva Skopelos. Udaljeno je 85 km od grada - luke Volos. Dugačko je 12 a široko 6 kilometara. Skiatos ima 65 predivnih plaža od kojih su neke poznate kao najlepše plaže u Grčkoj, neke velike i uređene, ali i male puste uvale koje nisu preterano popularne, te mogu biti gotovo prazne, čak i na vrhuncu sezone i gde mozete samo Vi uživati.

Ostrvo ima samo jedno naselje, grad Skiatos, koji se nalazi u istočnom delu ostrva Skiatos, izgrađen je 1830 godine, podeljen na dva dela i smešten u jednoj od najlepših luka Sredozemlja. Od grada ka zapadu prostiru se peščane plaže u dužini od oko 14km. Većina naselja i risorta se nalazi uz južnu obalu, do turističkog naselja Kukunaries sa svojom 1 km dugačkom plažom, na zapadu. Plaža Kukunaries je jedna od najlepših plaža Grčke a nepristupačna plaža Lalaria do koje se dolazi jedino brodom među 10 je najegzotičnijih plaža na svetu.

S druge strane, severni deo ostrva je lišen turističkog razvoja. Ovde je krajolik planinski, i stenovitiji od juga. Kretanje po ostrvu je zasnovano na izvanredno organizovanom i veoma jeftinom autobuskom prevozu na svakih petnaestak minuta, od rano ujutro, pa do kasnih večernjih sati. Cena karte ako se vozite celom duzinom ostrva od grada do Kukunariesa ili obrnuto je 2.20e, a ukoliko ste smesteni na pola ostrva, odnosno u naselju Agia Paraskevi (Sveta Petka), kartu u bilo kom pravcu cete platiti 1.60e.

Ako već posetite ovo ostrvo, pored odmora na plaži, uputite se i u obilazak kako biste se upoznali sa njegovom istorijom i kulturom. Arhitektura grada Skijatosa vrlo je zanimljiva i nije tipično ostrvska. Tokom turske vladavine bilo je zabranjeno bilo kakvo isticanje grcke nacionalnosti. Kako bi ispoljili svoje nezadovoljstvo ostrvljani su svoje kuce bojili u belo sa plavim prozorima i vratima i na taj nacin napravili veliku prkosnu zastavu Elade.

Iako lučka plaža glavnog grada Skiatos nije jedna od najboljih na ostrvu, mnogi se opredeljuju da budu stacionirani u glavnom gradu, zato što je najuređeniji i možemo reći - jedini pravi gradić na moru. Ostala naselja su tipično turistička i osim poneke taverne, kafića i prodavnica, ali i prelepih plaža, nema mnogo čega drugog..

U restoranima Skjatosa služe se ukusna jela raznih kuhinja, naravno prvenstveno grčka tradicionalna kuhinja. Noćni život i zabava je veoma bogat zbog dosta kafića, noćnih barova izgrađenih sa pogledom na more, kao i stari port Skiatosa gde do kasno u noć traje zabava.

Odmor na Skiatosu je idealan za one koji vole uzbudljiv noćni život, šoping, fenomenalne plaže i sjajnu zabavu. Tu je fantastičan niz restorana i taverni. Za one koji traže aktivan noćni život, grad Skiatos ih neće razočarati. Ovde ćete naći veliki izbor barova, kafića, taverni, restorana i noćnih klubova za sve ukuse. Onima koji traže tradicionalno grčko mesto za uživanje i mirno letovanje bolje je da posete druga ostrva u Sporadima, koje turisti jos uvek ne opsedaju u tolikoj meri.

Mozda savrsenstvo ipak postoji

Kada se od Leptokarije zaputite na jug posle nekih 7km nailazite na Platamonsku tvrdjavu.

Platamonsku tvrđavu izgradili su Vizantijci u 13.veku, a preuredili su je kasnije Franci. Tvrđava se nalazi na brdu sa jugo-istočne strane Olimpa. Uzdize se dostojanstveno i u savršenom je stanju, otvorena za posete. Najviša kula, koja je prvo sagrađena, za vreme krstaških ratova,  bila je sedište papskog izaslanika, Bonifacija,  i ima duple zidine. Kasnije je dograđena kao vojno utvrđenje, jer se nalazi na izuzetnom položaju sa kojeg se vidi skoro cela grcka oblast Pjerija. Platamonska tvrdjava je veoma bitna kada je rec o spomenicima. U okviru arheoloskih istrazivanja ispostavilo se da je tvrdjava u srednjem veku nekoliko puta demolirana, te se u samoj tvrdjavi mogu videti ostaci dve crkve. Tokom letnjih meseci, narocito u julu i avgustu za vreme trajanja Olimpskog festivala, unutar zidina se održavaju različita kulturna događanja, predstave i muzicki koncerti, a noći sa punim mesecom ostavljaju, pesetiocu, neobrisiva sećanja.

Posle prolaska pored Platamonske tvrdjave, sa magistralnog se izlazi na autoput i nakon jednog kilometra treba obratiti pažnju na jedini putokaz koji usmerava uzbrdo ka selu Stari Pantelejmon. Nakon skretanja na sporedni put, čeka vas još oko 4 km strme uzbrdice, a na kraju asfalta, na 450 m. nadmorske visine, na šumovitim obroncima južnog Olimpa, sa predivnim pogledom na celu Podolimpsku rivijeru smešten je istorijski gradić Stari Pantelejmon, zaštićen od strane Grčke države kao spomenik kulture, čiji obilazak i priču o interesantnoj istoriji ne treba propustiti. Ono sto je drzava zastitila je zapravo arhitektura, odnosno stara mekedonska gradnja, gde se sve kucice moraju tipski graditi, te tako cak i hotel sa pet zvezdica spolja izgleda kao mala kucica, bele boje u kombinaciji belim kamenom i drvetom.

Selo Stari Pantelejmon je smešteno na obronku Olimpa u njemu ima mnoštvo prelepih, starih i u potpunosti renoviranih kuća. Do pre desetak godina, kuće su bile potpuno propale i napuštene. Pošto se selo nalazi na brdu, celih 4 km iznad magistralnog puta, što znači da je van glavnih tokova, Grci nisu uopšte imali nameru da ih obnavljaju ulaganjem novca. Lokalci pričaju kako su turisti, uglavnom Nemci i Englezi, sredinom 90-tih godina XX veka, tokom svog letovanja u Grčkoj “pronašli” selo, oduševljeno pokupovali sve stare kuće i renovirali ih, popravili drvene ograde i pločnik na kamenim ulicama. I dok su Grci došli sebi, najveći deo ovog etno sela je postao vlasništvo stranaca. Selo je danas izuzetno čisto, prepuno vrtnog cveća i šarmantnih seoskih staretinarnica. Stari ramovi za slike, bokali za vodu, fenjeri, frule, i druge starine, neki su od predmeta koje ovde možete kupiti. 

 U centru Starog Pantelejmona nalazi se trg na kojem su smesteni tradicionalni restorani cije se baste nalaze u hladu stogodisnjih platana. Ipak sto se restorana tice, ja se vodim politikom, vise puta dokazanom, da je uvek najbolje ono sto je sakriveno, i zato ukoliko krenete puticem koji vodi uzbrdo, izmedju dva restorana koja se nalaze na centralnom trgu, stizete do po meni najboljeg restorana u ovom mestu Agnanti. 

Specijalitet po kojem je restoran poznat je jagnjetina, mada ukoliko zelite da mi verujete na rec, sve sto imaju u ponudi je zaista izvrsno. Kako nam je odlazak u ovaj restoran postao deo letnje tradicije imali smo prilike da isprobamo gotovo sve sto im je na meniju: xorjatiki iliti tradicionalnu grcku salatu, htipiti odnosno salatu od sitnog sira, melidzano-salatu sa plavim patlidzanom, caciki, pohovane tikvice, domace masline, sve vrste tradicionalno spremljenog mesa i jos sto sta. 

Ono cime se ovaj restoran moze pohvaliti, pored hrane i izvrsne usluge konobara sa kojim smo vec posle drugog dolaska bili na file, sto bi u prevodu na srpski znacilo druze, je i fenonenalan ambijent. Stolovi, stolice, kao i veliki broj detalja po zidovima izradjeni su od punog drveta, fantasticno izrezbarenog. Veliki je broj detalja o kojima se vodilo racuna kao sto su okviri za ogledala, zatim ukrasni predmeti kao sto su male bacve za vino, delovi zidova i ceo plafon je u vidu drvene konstrukcije koja je rucno rezbarena...Fantasticno...

Ono sto je karakteristicno za sve grcke restorane a sto ne moze a da ne odusevi, pogotovo turiste iz nasih krajeva koji su navikli da uvek i za svaki uzitak moraju dobrano da plate, je desert koji uvek ide od kuce. A desert.... Svaki sledeci put je bio bogatiji, lepsi i bolji, od raznih vrsta domacih kolacica do usecerenog i svezeg voca, da ti pamet stane...



A pogled- nestvaran... kako dvevni, tako i vecernji... Preko dana se pruza panorama na gotovo celu podolimpsku regiju, lokalci vole da kazu da se vidi cak i deo Soluna, a nocu hiljadu i jedna svetiljka koja osvetljava ovo podrujce, zajedno sa kucnim svetlima daje jedan prelep miks raznoraznog osvetljena koje se presijava i cakli u kombinaciji sa mesecevom svetloscu.

I tako, ako vas put ikada nanese u ovaj kraj, nemojte propustiti da posetite da posetite Stari Pantelejmon, mesto u kojem je veoma lako dostignuti unutrasnji mir i spokoj,  zato sto cete ostati bez jednog savrsenog iskustva u zivotu...

Povratak u realnost

Da, da svakako da se tako moze nazvati ovo stanje sa kojim se, predpostavljam ne samo ja, suocavamo prilikom povratka kuci. Period prilagodjavanja je konfuzan i prosto ne znas sta pre uraditi, a opet nemas volju ni za cim. Pre nedelju dana sam pristigla u Srbiju i toliko mi je dovoljno da vidim najdraze i opet bih se mogla vratiti, krenuti  ili otici ili sta god, samo ne sedeti u mestu i cekati...Cekanja mi je dosta, cekanja mi je preko glave, ne umem da cekam i nikada verovatno i necu nauciti...Pa opet cekam kao i svi...Svi su nekada, nesto ili nekoga cekali... prvi dan u skoli, pa kasnije zvono za zavrsetak casa, sastanak, upis u srednju skolu, matursko vece, prijemnu listu za fakultet, red na salteru, zaposlenje, dan polaska na putovanje, slobodnu salu za vencanje, 9 meseci da se rodi beba, pa da ona prohoda, zatim da podje u skolu i tako redom, ciklus se iznova i iznova nastavlja  i nadogradjuje, svakim danom sve je vise stvari koje moramo da cekamo i koje ne zavise od nas... I kako to promeniti i kako preuzeti kontrolu nad svojim zivotom i kako napraviti da sve i uvek zavisi samo od nas samih i da li je to uopste i moguce?

Tajna uspesnog zivota je da mnogo zahtevamo od sebe a malo od drugih, pa opet ne mogu a da se ne zapitam kako? Ako smo toliko upuceni na druge i zavisimo od postupaka drugih ljudi kako pomiriti ove dve premise? Da li bih bila srecnija da sve u mom zivotu zavisi samo od mene ili bih mozda da sam u toj situaciji bila samo usamljenija? Odgovor na ovo pitanje zaista mi je tesko da dokucim. Verovatno da varira, od situacije do situacije, od toga da li je u pitanju neka radnja ili pak stanje...Volela bih da zavisim od nekoga, ali kako vreme odmice, kako godine prolaze uvidjam da ja nisam taj tip licnosti...Ja sam neko ko voli da drzi sve konce u rukama...Verovatno zbog toga i toliko nezadovoljstvo kada je cekanje u pitanju...

Mogu samo da zakljucim da najsrecniji ljudi nemaju u zivotu sve najbolje, oni izvuku najbolje iz onoga sto imaju. Poucena time, pokusacu da ugusim svoju nestrpljivost i pustiti da nesto zavisi i od nekog drugog, te mi ne preostaje nista drugo nego da nastavim da cekam...

Znam...

Kako Marina voli da kaze - Od danas sam turista :)
Lagano odbrojavam dane kada cu se zaputiti- kuci...ili je mozda ovo postala moja kuca...ili sam suvise nemirnog duha da bih igde imala kucu?
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje sta sam sad i gde sam sad. Kako u vrlo kratkom vremenskom roku ispracamo jedni druge, tako kao da lagano deo po deo euforije letnjeg zivota ovde sa ovim ljudima, umire u meni. Zavucem se u sobu i gledam u plafon i i dalje ne mogu da dokucim da li bih isla ili ostala? Gde da idem i gde da ostanem? Neki ljudi iz onog dela mog zivota mi uzasno fale, isto tako znam da ce mi vecina ljudi iz ovog dela mog zivota isto toliko a mozda i vise faliti...
Zelim da posvetim ovaj post njima...
Ljudima koje sam ovde upoznala
Ljudima koji su na bilo koji nacin uticali na mene...
Ljudima koji su me nervirali i koje svim srcem volim...
Ljudima sa kojima sam se svadjala i sa kojima sam pevala...
Ljudima koji su me popravili i koje sam popravila....
Ljudima koji su me pokvarili i koje sam pokvarila...
Ljudima koji su me naucili i koje sam naucila...
Ljudima koji su me usrecili i koje sam usrecila...
Ljudima koji su me rastuzili i koje sam rastuzila...
Ljudima sa kojima sam jela i pila....
Ljudima sa kojima sam se smejala i plakala...
Ljudima kojima sam davala savete i koji su me savetovali...
Ljudima koji su mi pomogli i kojima sam pomogla...
Ljudima na koje znam da mogu uvek da se oslonim i koji se mogu osloniti na mene...
Ljudima koji su uvek dobrodosli i kod kojih znam da sam uvek dobrodosla...
Ljudima koji ce uvek biti tu i za koje cu uvek biti tu...
Ljudi koji su sve i kojima sam sve...
Mojoj letnoj porodici! :*

P.S. Samo da razjasnim da ne bude zabune. Moje misljenje je, a nadam se zbog ravnoteze sveta u kojem zivimo, i misljenje vecine ljudi, da su ljudi koji u kafanama igraju na stolicama, samo ljudi koji vole da se vesele, uzivaju u zivotu, koji zanaju sta je merak i sevdah, hedonisti i pozitivci. I tacka.

P.P.S. Sve vas puno volim, vi ste moje duse <3

Danas sam dobro...

Ne mogu da se ne zapitam koliko konfuznih ljudi , promenljivog raspolozenja, kao ja, zapravo postoji i kako se oni nose sa svojom prirodom. Sigurna sam da nema razloga sa budem kriticna prema sebi zato sto povezanost  ili otudjenost medju ljudima dolazi iz rata sa samim sobom. A ja sa sobom svakodnevno vodim zestok rat...I niko ne pobedjuje, bitke su jos uvek izjednacene, dva koraka napred i isto toliko nazad, milisekunde ce odlucivati o pobeniku, foto-finis...
Danas sam dobro...Ne mogu sebe da prepoznam... Toliko sam zacudjujuce mirno prihvatila neprijatnu situaciju u kojoj sam se danas nasla...Mozda zbog toga sto sam bila sama...samo ja...sa svojim mislima...ili mozda zbog toga sto sam se opet nekako, nekim cudom izvijorila iz situacije u kojoj se nalazim...I volim sto je tako...Trebalo mi je to...Da se vratim na staro...Na ne razmisljam unapred i da zivim trenutak...Bez nekih velikih planova, jer pobogu, planovi su tu da bi se izjalovili.

Sezona se priblizava kraju...Ne mogu da razucim da li mi je drago ili ne? Da li sam tuzna ili srecna, da li jedva cekam ili bih ostala...Sigurno da bih ostala, pod nekim drugim okolnostima, i ne toliko vremena i ne na jednom mestu, ne na ovom mestu... Neki ljudi ce zauvek ostati tu, blizu mene, u mom srcu, u mojim mislima, neki ne...Prosto nismo se nasli...I verovatno  nikad i necemo i da se jos desed godina vracam, jaz medju nama je previse dubok. Ali zato sam ove godine upoznala i neke druge ljude, za koje sam sugurna da ce ostati deo mog zivota.

GROFICA JELENA - E da  su mi njene doge, bar na pola sata...Samo bih u gacama setala :)
Najbriznije stvorenje koje sam skoro upoznala. Ne brini Jelo niko nije ni gladan ni zedan, mozes da se opustis uz neko pivce, malo toceno i uz rusku Galjinku :*

ZVEZDA IGOR - Secate se kako je nekada davno, neka tamo Ruska Jakic svako jutro sebe pozdravljala u ogledalu...E pa nas Igor se pozdravlja i pre podne i posle podne i uvece :) Zvezda akcionih i reakcionih filmova, volimo ga puno zato sto je jedinstven i neponovljiv.

Evo Gabrijela, stizem, znam da me ceka Nemanjin tiramisu u frizideru :)

Posustati ili odustati

U svakom slucaju, ni jedno ni drugo nije ono sto sam planirala, ono sto sam zelela....
Eto jos jednog razloga zasto ne treba praviti planove, zasto je spontanost najlepsa....
Ne volim tmurno i depresivno vreme, i ne volim kada po takvom vremenu nemam sta da radim, to mi daje puno vremena za razmisljanje, a razmisljanja mi u poslednje vreme ne teku u onom pravcu u kom bih zelela...I onda sam dosadna, sama sebi, sa svojim dvoumljenjima, analiziranjima, isprobavanjima, testiranjima...Onda ne pustam zivot da tece spontano i onda mi se sjebava ceo koncept...
Koncept srece...Jer jedino sto u zivotu zelim je da budem srecna!
Podrazumevalo to da sam slobodna, da putujem, da upoznajem, spoznajem i saznajem ili da se ucaurim rodim dvoje dece i menjam pelene, spremam ih za skolu, prolazim sa njima pubertet i njihove probleme, ili pak da izlazim, pijem i  provodim se, mada ovo poslednje mi vec neko vreme nije interesantno, da sedim sama na obali i cekam izlazak Sunca, da setam besciljno, da ucim i naucim, da napredujem, da uradim nesto, da budem ponosna, zadovoljna, mirna...
 Prihvatam...Svaki tezak trenutak koji je bio deo mog zivota, koji se desio da bih bolje razumela sebe i ljude koji me okruzuju, koji mi je pomogao da filtriram, osecanja i osobe, i koji mi je pomogao da naucim puno o sebi i ljudima...Neki teski trenutci su mi doneli i slobodu bez okvira, olaksanje, mogucnosti...

Ko kaze da cak i ako smo nemirnog duha ne mozemo ostati u jednom mestu neko vreme...duze vreme...svi mi volimo da smo sigurni i ususkani ponekad. Ne smemo dozvoliti da nas zarobi vestacka, nerealna, nestvarna sloboda. Dopusti sebi da se promenis da probas, da improvizujes, i zapamti, svi smo mi jedno, cak i kada se nasi putevi ne ukrstaju toliko cesto.

 Ponekad ne znamo pravu vrednost trenutka, dok ne postanu uspomene. Zato treba ziveti u trenutku a ne od uspomena. Lepe uspomene treba da nam budu pokretac. Uspomena se treba rado secati, sa osmehom na licu. Uspomene nam trebaju pomoci da donesemo pravu odluku...Ukoliko i tada budete neodlucni, bacite novcic, ali ne dajte da vas neko prevari samo jedno bacanje je dozvoljeno ;)

Sta cu ja?

A mozda i ne bas sutra :)

Mozda posle nekoliko dana...nekoliko nedelja, nekoliko meseci...A mozda i ....

Par prijatelja me je vec pitalo zasto nema skorijeg posta...

Mozda zato sto je leto pri kraju, pa sam sto bi Nemanja rekao otupela...A mozda i...

Mozda bih opet pisala o sebi, o stvarima koje me muce, koje me usrecuju i kojima tezim, a znam da ne bih trebala...

Pre par dana sam na nekom forumu procitala divnu recenicu.

''The travel outside can simply be a metaphor for the real travel inside''.

Vec neko vreme razmisljam o njoj, koliko je zapravo ona tacna i koliko se i sama pronalazim u njoj.

Da li su ljudi koji putuju, koji su nemirnog duha, zapravo ljudi koji se u sebi bore sa vrtlogom osecanja, razmisljanja, potreba... Da li su to ljudi koji su drugaciji, ispadaju iz kolotecine standardnog zivota.

Juce sam imala goste iz Spanije. Predivni su...Tako mirni, stalozeni, sramezljivi i zahvalni...Kao retko ko koga poznajem. Dosli, prespavali i otisli, naravno za sobom ostavivsi autenticni poklom iz Katalonije. Iako ge govore engleski bas najbolje, savrseno smo se razumeli. Zelim da upoznam vise takvih ljudi, zelim da jednog dana o meni neko misli isto sto i ja mislim o svim ljudima koji sam ugostila, koji su na svom putovanju prespavali kod mene.

U knjizi "Žene koje trče sa vukovima", Clarissa Pinkola Estes piše: "Kažu da sve ono što uporno tražimo, zapravo traži nas i da će nas, ako uspemo da ostanemo smireni, konačno i pronaći. To se ne čeka dugo. A kada dođe, nemoj da mrdaš. Odmori se. Videćeš šta će da se dogodi.'' Volim lepe citate...Ima ih puno u kojima se pronalazim, u kojima pronalazim bar delic istine i sklapam je u celinu, sklapam kockice i nadam se da cu ih jednom kompletno sklopiti i znati na cemu sam i kako sam, sta zelim i koliko to jako zelim. A do tada... Pa do tada cu pokusavati...Da se pronadjem...Verujem da veliki broj ljudi deli moja razmisljanja...Da je veliki broj ljudi na ovom svetu konfuzno i da ne zna sta bi, ali da zna polozaj u kojem se trenutno u zivotu nalazi nije ono sto ga usrecuje...I ima izbor ili da se pomiri ili da luta i da trazi...Svoju srecu...Ili sta god...

A sta cu ja?

Atina 2. deo

Posto sam preskakajuci sa komsijske terase otkljucala vrata dragim gostima, napustila sam objekat. I ne mogu da se ne prisetim sa osmehom na licu, posto je par bio u pitanju, znaci momak i devojka, i ja sam ljubazno pitala momka da li zeli da ja preskacem ili ce to on uraditi, da je on taj posao dzentlmenski prepustio meni, iako je devojka sigurno rekla ma ne on ce. On je ipak bio malo plasljiviji i neckajuci se dao mi do znanja da ja to uradim. Hm, mozda ona jednostavno previse veruje u njegove sposobnosti.

Lepo je to kada verujes u nekog...
I kad neko veruje u tebe...
Samopouzdanje je cudo....
Pokretac...

No to nije tema, danasnjeg posta. Dnas cu zavrsiti zapocetu pricu o Atini...
Zapravo danas cu pisati o novom muzeju Akropolja...
Ulaznica u ovaj velelepni, impozantni i fascinantni muzej je svega 5 eura i verujte da vredi svaki cent. 
Plato ispred ulaza je zastakljen i ispod stakla su iskopine.

 Nemojte se kao i ja, klasicni turista prevariti, pocnite razgledanje od treceg sprata, i prvo odgledajte film, da bi bar malo bili upuceni u celu pricu o hramovima, o znacenju skulptura i mitovima koji su sa njima povezani.
Na trecem spratu je takodje rekonstrukcija i prikaz celog Partenona. Svaki zid, istocni i zapadni, severni i juzni sa svim svojim detaljima je prenesen tu, na treci sprat.

Devedeset dve metope na Partenonu su bile isklesane u dubokom reljefu, što je bila praksa do tada primenjivana samo na trezorima . Neki bi rekli da je razlog za upotrebu dubokog reljefa bila činjenica da je metope trebalo posmatrati iz daljine

Istočni timpanon pripoveda o Atininom rođenju. Prema grckoj mitoligiji, Zevs je, zbog jake glavobolje, pozvao u pomoć Hefesta, kome je naredio da ga udari po glavim svojim kovačkim čekićem da bi olakšao svoj bol. Kada je Hefest to učinio, Zevsova glava se raspolovila i iz nje je izašla boginja Atina u punoj ratnoj opremi. Skulpturalna kompozicija prikazuje trenutak Atininog rađanja.

Zapadni timpanon je prikazivao takmičenje između Atine i Posejdona za čast da postanu zaštitnik grada Atine. Njihove figure su zauzimale centralni deo kompozicije, i bile su prikazane kako se razdvajaju u naglašenim dijagonalnim linijama. Atina je u ruci držala drvo Masline, a Posejdon svoj trozubac kojim je krenuo da udari u zemlju. Sa obe strane su bili okruženi konjima koji vuku kočije, a ostatak kompozicije ka krajevima je bio popunjen legendarnim ličnostima atinske mitologije.

Na tom istom trecem spratu, za koji smo nazalost imale najmanje vremena, je i divan kafic sa pogledom na Akropolj. Cene kafe i ostalih napitaka nisu bezobrazno naduvane nego i vise nego pristupacne.

O drugom spratu na kojem se nalaze fenomenalne karijatide sa Erehtejona, meni licno naimpresivnije ostvarenje, pa, mozda vec sutra ;)

  

Atina

Pola sata posle ponoci. Kao sto rece Stefanos, autobus koji ce vas voziti ima ogroman krst napred....Svetleci krst... Po tome ce te znati da je to vas prevoz. Nas prevoz do Atine. Posto smo Maja i ja put do glavnog grada prespavale, jutarnje sunce nas je probudilo u najvecoj grckoj luci- Pireju. Naselje je sastavni deo ,,Velike Atine'', sa njom fizicki spojeno, a udaljeno nekih desetak km od centra. San naziv Pirej sa grckog jezika preveden, predstavlja prelaz preko kanala. Jos jedan razlog, zasto ukoliko zelite da upoznate neko mesto treba da preskocite turisticke ture. Sve je zgurano, vremenski natempitano i napeto. Ali ukoliko nemate drugu priliku i to je dobro za videti jednu jedinu, Atinu, kraljicu Starogrcke kulture. Atina se vodi kao jedan od najstarijih svetskih gradova, čija se istorija beleži preko 3400 godina. Grad je dobio ime po boginji zastitnici Atini. Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je zamišljena kao boginja sa krilima, a čak je u nekim mitovima i sama bila ptica - sova. Zato i ne čudi zašto u mitovima koji su nastali kasnije Atenina poruka stiže preko orla ili sokola. 

Pogled na Atinu sa Akropolja

Atinina najbolja prijateljica je Nike, boginja pobede. Atena se pojavljuje kao zaštitnica mnogih grčkih junaka, uključujući Herakla i Oiseja. Ona je i omiljena Zevsova ćerka, rođena iz njegove glave.

Atina je svakako  kolevka zapadne civilizacije zbog svojih kulturnih doprinosa tokom 5. i 4. veka pre nove ere. Iz tog razdoblja u Atini je ostalo mnogo antičkih zgrada, umetničkih dela itd. Najpoznatiji je Akropolj, koji je priznat kao jedan od najboljih primera klasične grčke umetnosti i arhitekture.

Erehtejon

Partenon

Starogrcko pozoriste

Nazalost, posto su mi dragi gosti zakljucali kljuc u sobi (ne tako retka pojava  medju turistima), moje utiske iz Atine cu morati da ostavim za sutra :)