Povratak u realnost

Da, da svakako da se tako moze nazvati ovo stanje sa kojim se, predpostavljam ne samo ja, suocavamo prilikom povratka kuci. Period prilagodjavanja je konfuzan i prosto ne znas sta pre uraditi, a opet nemas volju ni za cim. Pre nedelju dana sam pristigla u Srbiju i toliko mi je dovoljno da vidim najdraze i opet bih se mogla vratiti, krenuti  ili otici ili sta god, samo ne sedeti u mestu i cekati...Cekanja mi je dosta, cekanja mi je preko glave, ne umem da cekam i nikada verovatno i necu nauciti...Pa opet cekam kao i svi...Svi su nekada, nesto ili nekoga cekali... prvi dan u skoli, pa kasnije zvono za zavrsetak casa, sastanak, upis u srednju skolu, matursko vece, prijemnu listu za fakultet, red na salteru, zaposlenje, dan polaska na putovanje, slobodnu salu za vencanje, 9 meseci da se rodi beba, pa da ona prohoda, zatim da podje u skolu i tako redom, ciklus se iznova i iznova nastavlja  i nadogradjuje, svakim danom sve je vise stvari koje moramo da cekamo i koje ne zavise od nas... I kako to promeniti i kako preuzeti kontrolu nad svojim zivotom i kako napraviti da sve i uvek zavisi samo od nas samih i da li je to uopste i moguce?

Tajna uspesnog zivota je da mnogo zahtevamo od sebe a malo od drugih, pa opet ne mogu a da se ne zapitam kako? Ako smo toliko upuceni na druge i zavisimo od postupaka drugih ljudi kako pomiriti ove dve premise? Da li bih bila srecnija da sve u mom zivotu zavisi samo od mene ili bih mozda da sam u toj situaciji bila samo usamljenija? Odgovor na ovo pitanje zaista mi je tesko da dokucim. Verovatno da varira, od situacije do situacije, od toga da li je u pitanju neka radnja ili pak stanje...Volela bih da zavisim od nekoga, ali kako vreme odmice, kako godine prolaze uvidjam da ja nisam taj tip licnosti...Ja sam neko ko voli da drzi sve konce u rukama...Verovatno zbog toga i toliko nezadovoljstvo kada je cekanje u pitanju...

Mogu samo da zakljucim da najsrecniji ljudi nemaju u zivotu sve najbolje, oni izvuku najbolje iz onoga sto imaju. Poucena time, pokusacu da ugusim svoju nestrpljivost i pustiti da nesto zavisi i od nekog drugog, te mi ne preostaje nista drugo nego da nastavim da cekam...