Mozda savrsenstvo ipak postoji

Kada se od Leptokarije zaputite na jug posle nekih 7km nailazite na Platamonsku tvrdjavu.

Platamonsku tvrđavu izgradili su Vizantijci u 13.veku, a preuredili su je kasnije Franci. Tvrđava se nalazi na brdu sa jugo-istočne strane Olimpa. Uzdize se dostojanstveno i u savršenom je stanju, otvorena za posete. Najviša kula, koja je prvo sagrađena, za vreme krstaških ratova,  bila je sedište papskog izaslanika, Bonifacija,  i ima duple zidine. Kasnije je dograđena kao vojno utvrđenje, jer se nalazi na izuzetnom položaju sa kojeg se vidi skoro cela grcka oblast Pjerija. Platamonska tvrdjava je veoma bitna kada je rec o spomenicima. U okviru arheoloskih istrazivanja ispostavilo se da je tvrdjava u srednjem veku nekoliko puta demolirana, te se u samoj tvrdjavi mogu videti ostaci dve crkve. Tokom letnjih meseci, narocito u julu i avgustu za vreme trajanja Olimpskog festivala, unutar zidina se održavaju različita kulturna događanja, predstave i muzicki koncerti, a noći sa punim mesecom ostavljaju, pesetiocu, neobrisiva sećanja.

Posle prolaska pored Platamonske tvrdjave, sa magistralnog se izlazi na autoput i nakon jednog kilometra treba obratiti pažnju na jedini putokaz koji usmerava uzbrdo ka selu Stari Pantelejmon. Nakon skretanja na sporedni put, čeka vas još oko 4 km strme uzbrdice, a na kraju asfalta, na 450 m. nadmorske visine, na šumovitim obroncima južnog Olimpa, sa predivnim pogledom na celu Podolimpsku rivijeru smešten je istorijski gradić Stari Pantelejmon, zaštićen od strane Grčke države kao spomenik kulture, čiji obilazak i priču o interesantnoj istoriji ne treba propustiti. Ono sto je drzava zastitila je zapravo arhitektura, odnosno stara mekedonska gradnja, gde se sve kucice moraju tipski graditi, te tako cak i hotel sa pet zvezdica spolja izgleda kao mala kucica, bele boje u kombinaciji belim kamenom i drvetom.

Selo Stari Pantelejmon je smešteno na obronku Olimpa u njemu ima mnoštvo prelepih, starih i u potpunosti renoviranih kuća. Do pre desetak godina, kuće su bile potpuno propale i napuštene. Pošto se selo nalazi na brdu, celih 4 km iznad magistralnog puta, što znači da je van glavnih tokova, Grci nisu uopšte imali nameru da ih obnavljaju ulaganjem novca. Lokalci pričaju kako su turisti, uglavnom Nemci i Englezi, sredinom 90-tih godina XX veka, tokom svog letovanja u Grčkoj “pronašli” selo, oduševljeno pokupovali sve stare kuće i renovirali ih, popravili drvene ograde i pločnik na kamenim ulicama. I dok su Grci došli sebi, najveći deo ovog etno sela je postao vlasništvo stranaca. Selo je danas izuzetno čisto, prepuno vrtnog cveća i šarmantnih seoskih staretinarnica. Stari ramovi za slike, bokali za vodu, fenjeri, frule, i druge starine, neki su od predmeta koje ovde možete kupiti. 

 U centru Starog Pantelejmona nalazi se trg na kojem su smesteni tradicionalni restorani cije se baste nalaze u hladu stogodisnjih platana. Ipak sto se restorana tice, ja se vodim politikom, vise puta dokazanom, da je uvek najbolje ono sto je sakriveno, i zato ukoliko krenete puticem koji vodi uzbrdo, izmedju dva restorana koja se nalaze na centralnom trgu, stizete do po meni najboljeg restorana u ovom mestu Agnanti. 

Specijalitet po kojem je restoran poznat je jagnjetina, mada ukoliko zelite da mi verujete na rec, sve sto imaju u ponudi je zaista izvrsno. Kako nam je odlazak u ovaj restoran postao deo letnje tradicije imali smo prilike da isprobamo gotovo sve sto im je na meniju: xorjatiki iliti tradicionalnu grcku salatu, htipiti odnosno salatu od sitnog sira, melidzano-salatu sa plavim patlidzanom, caciki, pohovane tikvice, domace masline, sve vrste tradicionalno spremljenog mesa i jos sto sta. 

Ono cime se ovaj restoran moze pohvaliti, pored hrane i izvrsne usluge konobara sa kojim smo vec posle drugog dolaska bili na file, sto bi u prevodu na srpski znacilo druze, je i fenonenalan ambijent. Stolovi, stolice, kao i veliki broj detalja po zidovima izradjeni su od punog drveta, fantasticno izrezbarenog. Veliki je broj detalja o kojima se vodilo racuna kao sto su okviri za ogledala, zatim ukrasni predmeti kao sto su male bacve za vino, delovi zidova i ceo plafon je u vidu drvene konstrukcije koja je rucno rezbarena...Fantasticno...

Ono sto je karakteristicno za sve grcke restorane a sto ne moze a da ne odusevi, pogotovo turiste iz nasih krajeva koji su navikli da uvek i za svaki uzitak moraju dobrano da plate, je desert koji uvek ide od kuce. A desert.... Svaki sledeci put je bio bogatiji, lepsi i bolji, od raznih vrsta domacih kolacica do usecerenog i svezeg voca, da ti pamet stane...



A pogled- nestvaran... kako dvevni, tako i vecernji... Preko dana se pruza panorama na gotovo celu podolimpsku regiju, lokalci vole da kazu da se vidi cak i deo Soluna, a nocu hiljadu i jedna svetiljka koja osvetljava ovo podrujce, zajedno sa kucnim svetlima daje jedan prelep miks raznoraznog osvetljena koje se presijava i cakli u kombinaciji sa mesecevom svetloscu.

I tako, ako vas put ikada nanese u ovaj kraj, nemojte propustiti da posetite da posetite Stari Pantelejmon, mesto u kojem je veoma lako dostignuti unutrasnji mir i spokoj,  zato sto cete ostati bez jednog savrsenog iskustva u zivotu...