Kako Marina voli da kaze - Od danas sam turista :)
Lagano odbrojavam dane kada cu se zaputiti- kuci...ili je mozda ovo postala moja kuca...ili sam suvise nemirnog duha da bih igde imala kucu?
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje sta sam sad i gde sam sad. Kako u vrlo kratkom vremenskom roku ispracamo jedni druge, tako kao da lagano deo po deo euforije letnjeg zivota ovde sa ovim ljudima, umire u meni. Zavucem se u sobu i gledam u plafon i i dalje ne mogu da dokucim da li bih isla ili ostala? Gde da idem i gde da ostanem? Neki ljudi iz onog dela mog zivota mi uzasno fale, isto tako znam da ce mi vecina ljudi iz ovog dela mog zivota isto toliko a mozda i vise faliti...
Zelim da posvetim ovaj post njima...
Ljudima koje sam ovde upoznala
Ljudima koji su na bilo koji nacin uticali na mene...
Ljudima koji su me nervirali i koje svim srcem volim...
Ljudima sa kojima sam se svadjala i sa kojima sam pevala...
Ljudima koji su me popravili i koje sam popravila....
Ljudima koji su me pokvarili i koje sam pokvarila...
Ljudima koji su me naucili i koje sam naucila...
Ljudima koji su me usrecili i koje sam usrecila...
Ljudima koji su me rastuzili i koje sam rastuzila...
Ljudima sa kojima sam jela i pila....
Ljudima sa kojima sam se smejala i plakala...
Ljudima kojima sam davala savete i koji su me savetovali...
Ljudima koji su mi pomogli i kojima sam pomogla...
Ljudima na koje znam da mogu uvek da se oslonim i koji se mogu osloniti na mene...
Ljudima koji su uvek dobrodosli i kod kojih znam da sam uvek dobrodosla...
Ljudima koji ce uvek biti tu i za koje cu uvek biti tu...
Ljudi koji su sve i kojima sam sve...
Mojoj letnoj porodici! :*
P.S. Samo da razjasnim da ne bude zabune. Moje misljenje je, a nadam se zbog ravnoteze sveta u kojem zivimo, i misljenje vecine ljudi, da su ljudi koji u kafanama igraju na stolicama, samo ljudi koji vole da se vesele, uzivaju u zivotu, koji zanaju sta je merak i sevdah, hedonisti i pozitivci. I tacka.
Lagano odbrojavam dane kada cu se zaputiti- kuci...ili je mozda ovo postala moja kuca...ili sam suvise nemirnog duha da bih igde imala kucu?
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje sta sam sad i gde sam sad. Kako u vrlo kratkom vremenskom roku ispracamo jedni druge, tako kao da lagano deo po deo euforije letnjeg zivota ovde sa ovim ljudima, umire u meni. Zavucem se u sobu i gledam u plafon i i dalje ne mogu da dokucim da li bih isla ili ostala? Gde da idem i gde da ostanem? Neki ljudi iz onog dela mog zivota mi uzasno fale, isto tako znam da ce mi vecina ljudi iz ovog dela mog zivota isto toliko a mozda i vise faliti...
Zelim da posvetim ovaj post njima...
Ljudima koje sam ovde upoznala
Ljudima koji su na bilo koji nacin uticali na mene...
Ljudima koji su me nervirali i koje svim srcem volim...
Ljudima sa kojima sam se svadjala i sa kojima sam pevala...
Ljudima koji su me popravili i koje sam popravila....
Ljudima koji su me pokvarili i koje sam pokvarila...
Ljudima koji su me naucili i koje sam naucila...
Ljudima koji su me usrecili i koje sam usrecila...
Ljudima koji su me rastuzili i koje sam rastuzila...
Ljudima sa kojima sam jela i pila....
Ljudima sa kojima sam se smejala i plakala...
Ljudima kojima sam davala savete i koji su me savetovali...
Ljudima koji su mi pomogli i kojima sam pomogla...
Ljudima na koje znam da mogu uvek da se oslonim i koji se mogu osloniti na mene...
Ljudima koji su uvek dobrodosli i kod kojih znam da sam uvek dobrodosla...
Ljudima koji ce uvek biti tu i za koje cu uvek biti tu...
Ljudi koji su sve i kojima sam sve...
Mojoj letnoj porodici! :*
P.S. Samo da razjasnim da ne bude zabune. Moje misljenje je, a nadam se zbog ravnoteze sveta u kojem zivimo, i misljenje vecine ljudi, da su ljudi koji u kafanama igraju na stolicama, samo ljudi koji vole da se vesele, uzivaju u zivotu, koji zanaju sta je merak i sevdah, hedonisti i pozitivci. I tacka.
P.P.S. Sve vas puno volim, vi ste moje duse <3
Нема коментара:
Постави коментар