U svakom slucaju, ni jedno ni drugo nije ono sto sam planirala, ono sto sam zelela....
Eto jos jednog razloga zasto ne treba praviti planove, zasto je spontanost najlepsa....
Ne volim tmurno i depresivno vreme, i ne volim kada po takvom vremenu nemam sta da radim, to mi daje puno vremena za razmisljanje, a razmisljanja mi u poslednje vreme ne teku u onom pravcu u kom bih zelela...I onda sam dosadna, sama sebi, sa svojim dvoumljenjima, analiziranjima, isprobavanjima, testiranjima...Onda ne pustam zivot da tece spontano i onda mi se sjebava ceo koncept...
Koncept srece...Jer jedino sto u zivotu zelim je da budem srecna!
Podrazumevalo to da sam slobodna, da putujem, da upoznajem, spoznajem i saznajem ili da se ucaurim rodim dvoje dece i menjam pelene, spremam ih za skolu, prolazim sa njima pubertet i njihove probleme, ili pak da izlazim, pijem i provodim se, mada ovo poslednje mi vec neko vreme nije interesantno, da sedim sama na obali i cekam izlazak Sunca, da setam besciljno, da ucim i naucim, da napredujem, da uradim nesto, da budem ponosna, zadovoljna, mirna...
Prihvatam...Svaki tezak trenutak koji je bio deo mog zivota, koji se desio da bih bolje razumela sebe i ljude koji me okruzuju, koji mi je pomogao da filtriram, osecanja i osobe, i koji mi je pomogao da naucim puno o sebi i ljudima...Neki teski trenutci su mi doneli i slobodu bez okvira, olaksanje, mogucnosti...
Eto jos jednog razloga zasto ne treba praviti planove, zasto je spontanost najlepsa....
Ne volim tmurno i depresivno vreme, i ne volim kada po takvom vremenu nemam sta da radim, to mi daje puno vremena za razmisljanje, a razmisljanja mi u poslednje vreme ne teku u onom pravcu u kom bih zelela...I onda sam dosadna, sama sebi, sa svojim dvoumljenjima, analiziranjima, isprobavanjima, testiranjima...Onda ne pustam zivot da tece spontano i onda mi se sjebava ceo koncept...
Koncept srece...Jer jedino sto u zivotu zelim je da budem srecna!
Podrazumevalo to da sam slobodna, da putujem, da upoznajem, spoznajem i saznajem ili da se ucaurim rodim dvoje dece i menjam pelene, spremam ih za skolu, prolazim sa njima pubertet i njihove probleme, ili pak da izlazim, pijem i provodim se, mada ovo poslednje mi vec neko vreme nije interesantno, da sedim sama na obali i cekam izlazak Sunca, da setam besciljno, da ucim i naucim, da napredujem, da uradim nesto, da budem ponosna, zadovoljna, mirna...
Prihvatam...Svaki tezak trenutak koji je bio deo mog zivota, koji se desio da bih bolje razumela sebe i ljude koji me okruzuju, koji mi je pomogao da filtriram, osecanja i osobe, i koji mi je pomogao da naucim puno o sebi i ljudima...Neki teski trenutci su mi doneli i slobodu bez okvira, olaksanje, mogucnosti...
Ko kaze da cak i ako smo nemirnog duha ne mozemo ostati u jednom mestu neko vreme...duze vreme...svi mi volimo da smo sigurni i ususkani ponekad. Ne smemo dozvoliti da nas zarobi vestacka, nerealna, nestvarna sloboda. Dopusti sebi da se promenis da probas, da improvizujes, i zapamti, svi smo mi jedno, cak
i kada se nasi putevi ne ukrstaju toliko cesto.
Ponekad ne znamo pravu vrednost trenutka, dok ne postanu uspomene. Zato treba ziveti u trenutku a ne od uspomena. Lepe uspomene treba da nam budu pokretac. Uspomena se treba rado secati, sa osmehom na licu. Uspomene nam trebaju pomoci da donesemo pravu odluku...Ukoliko i tada budete neodlucni, bacite novcic, ali ne dajte da vas neko prevari samo jedno bacanje je dozvoljeno ;)
Нема коментара:
Постави коментар