Pitanja bez odgovora

Zelim da odem negde...
Zelim da budem nigde....
Vremenom shvatam da verovatno nikad neću biti potpuno i kompletno zadovoljna...jer ono što me čini srećnom su putovanja, istraživanja, a uvek će postojati još nešto što nisam videla...Nikada ne mozeš zaviriti u svaki kutak sveta, upoznati sve ljude sveta, probati svu hranu smeta, krociti na svaki milimetar sveta....
Da li taj nemir u sebi mogu da iskanališem na neki drugi način osim da ga kompenzujem putovanjima?
Volela bih da mogu, jer u suprotnom...ko će me podneti...
Teška sam ja osoba, pogotovo kada nečim nisam zadovoljna, kada mi nešto fali, kad nešto želim, a jedan korak me od toga deli, i naravno nikako da napravim taj korak. Noge kao da su mi od olova, oduzete...

Volela bih da mogu da, svakodnevno, ritualno, odvojim za sebe i sredjivanje svojih misli deset minuta. Potpuno je logično da deset minuta dnevno nije nikakva investicija i da svako to može. Medjutim da li će mi moje predjašnje navike dozvoliti da promenim bilo šta u svom životu bez borbe? Da li će mi dati deset minuta slobodnog vremena za sebe? Da li moramo da se uvek borimo sami sa sobom da bi smo uradili nešto što je korisno za nas, a što je suprotno našim navikama?

Verujem da toliko puno ljudi deli moja interesovanja i zelje....
Znam da puno ljudi deli moja interesovanja i zelje...
Isto tako znam da se većina tih ljudi plaši da krene...
Da napravi taj mali ali krucijalni korak...
I ja spadam u tu većinu...
Plašim se da krenem...
Plašim se da krenem sama...
Zeli li neko da krene sa mnom?

Borba logike i realnosti

Logika je jedna stvar, a realnost sasvim druga. I sada kako logiku pretvoriti u realnost? Svi mi znamo šta treba, ali kada dođe momenat...ništa, ali ništa od onog što smo znali više nije tu...
Isparilo, otišlo, pobeglo, sakrilo se, negde, tu je, a opet nije tu...gde je i zašto je?
Kažu da su najiskrenije one poruke koje napišeš pa obrišeš...
Da li to znači da smo svi neiskreni ili kukavice....
Ili samo jednostavno ne umemo da ispoljimo ono što je unutra...
Bojimo se da nam se neko suviše približi jer to znači da onda moramo da se otvorimo...
Uvek je lakše gajiti površne odnose...
Ja ih ne volim...
Ali primećujem to kod ljudi oko sebe, ne kod svih, ali da....
Ume to da me razbesni i povredi, ali ne...onda samo obrišem i nastavljam dalje...
Nastavljam da igram po tuđim pravilima, prilagodjavam se...
I negujem površne odnose, jer negde mora i tako...

Da bi smo bili osoba kakva želimo da budemo potrebno je da mislimo kao takva osoba, a to podrazumeva da stalno kontrolišemo svoje misli. Verovatno ste probali to da uradite. Da li je lako kontrolisati  misli po ceo dan? Da li uspevate u tome?
Ja ne uspevam! Ako ću da budem iskrena prema sebi, moram da priznam da čim se opustim i zaboravim na to da treba da pratim svoje misli, one se vraćaju na auto pilot režim rada. Misli krenu da vrte onaj svoj stari film sve dok to ne primetim i prekinem ih. Dakle, da bismo bili osoba koja želimo da budemo, moramo to svesno da radimo, a to podrazumeva borbu sa sopstvenim mislima. Neprekidnu,  nimalo laku borbu.
.
I za kraj....
Nije bitno koliko puta padneš, koliko nisko padneš i koliko jako udariš u zemlju.
Nije bitno koliko ljudi će ti preskočiti preko ramena i proći dalje ostavljajući te iza sebe.
Ne plačite i ne gledajte u njihova ledja, već ustanite...
Još ste tu...
Trka jos uvek traje....
Ako verujete da možete, sigurno cete pobediti...
Svoj ste najveći neprijatelj...

Da li će ova sezona doneti nešto novo?

I tako, zima je prošla, i iako sam hiljadu puta rekla da se ne vraćam, evo me opet u mrtvoj Leptokariju. 
I ne znam zašto....i ne znam kako....i ne vidim suštinu....i ne vidim razlog...pa opet...tu sam....
Kao neki nevidljivi magnet, kao neka zamišljena stega, privlači me, doziva i zarobljuje na ovom mestu...ovakvom mestu...
Ja tu ne pripadam....
Nikako....
Pa opet...tu sam....

Da li je ovo ono što najbolje znam da radim?

Da li je ovo ono što volim?

Što me fascinira? U šta volim da se strasno i potpuno unesem?

Da li je ovo moj pravi, najveći i jedini pokretač?

Zašto se uvek vraćam....ovom mestu....ovom poslu?

Zašto za njega uvek nadjem vremena, dodatne energije, zašto uopšte pišem o njemu?

Da li bih mogla uvek ovo da radim...

....i nikada se ne umorim...

.....i uvek nalazim vremena za meni drage ljude....

....i uvek idem na neka sjajna mesta....

…i uvek volim svim srcem....

...i uvek budem srećna....

...i uvek budem zdrava....

....i uvek budem duša...

....meka kao duša...

...prosto se rastapam i topim u svemu tome...

....kao sladoled...

....ne znam da stanem...

...preterujem u svemu tome...

....a kako možete da preterate u onome što volite?

...u onome što vas ispunjava...

....u onome što vas čine srećnim....

....u onome što vas čini baš onakvim kakvim zaista jeste....

....u onome što vas izdvaja iz gomile.....

....u onome što vas čini tako različitim od drugih....

....u onome u čemu ste originalni i autentični...

....samo svoji...

....najbolji...

...najjači...

....najpametniji...

....ono što najbolje znate....

....ono što najviše volite....

....baš vi...

....tek tako...nego šta...

....budi svoj....budi svoja....budite svoji....

....samo svoji....

.....jer najbolje znate....

Osetite kako je sada sjajna i jaka vaša vibracija i kako čvrsto i jako grlite ceo svet zbog toga!!!

I sada ste jaki kao stena!!!

I sada možete sve da postignete!!!

Skiatos

Dve su mogucnosti da posetite Skiatos. Jedna je da za Vas letnji odmor odaberete letovaliste u kontinentalnom delu Grcke – Pjeriji, i onda jedan dan krenete na celodnevni izlet put ovog fenomenalnog ostrva. Drugi nacin je da Skiatos bude Vas prvi izbor kako cete provesti letovanje i ako ne planirate neke usputne posete, svakako odaberite da do Skiatosa dodjete avionom. I u jednom i u drugom slucaju budite svesni toga da cete izgubiti po neki utisak. Oni koji odaberu prvu mogucnost ostace uskraceni za sletanje na aerodrom koji je udaljen 2km od glavnog grada, i cija je pista toliko uska i mala da na nju mogu sleteti samo veoma spretni piloti. Pored toga tako je osvetljena, a utisak upotpunjavaju i svetla mnogobrojnih aviona koji u letnjem periodu u velikom broju slecu ovde, da plaza Ksanemo koja se nalazi ispod samog aerodroma izgleda kao najatraktivnija diskoteka neke svetske metropole. Ukoliko se pak odlucite za drugu opciju gubite voznju turistickim brodom koji svakodnevno prevozi turiste od kontinentalnog dela do ostrva. A na brodu su uvek organizovane zurke, daje se pice dobrodoslice, to je ili uzo ili metaksa, tradicionalna grcka zestoka pica, postoje animatori koji plesu tradicionalni grcki folklor, organizuje se borba vodenim balonima, ukoliko krenu dva broda u usto vreme ova borba se organizuje izmedju brodova... Ono sto je neretko je i da se na ovim turama cesto putanja broda ukrsti sa putanjom jata defnina zato sto je deo Egejskog mora oko Severnih sporada najcistiji deo ovog mora.

Postoji verovanje da je na Skiatosu, cije ime prevedeno na srpski znaci senka Atosa, gajena loza od koje je pravljeno vino dostojno Bogova – ambrozija. To vino je bilo bogatstvo ostrva ali i njegovo prokletstvo. Bogate seljane sve češće su opsedali gusari, zbog cega su oni napustali svoja imanja i naselili tesko pristupacnu stenu – Kastro, kao i manastir Evangelistrije. Danas je to mesto za celodnevni izlet i jedna od najznacajnijih turistickih znamenitosti ovog ostrva odakle se pruža fantastičan pogled na severni deo ostrva i njegove šljunkovite plaže.

Ostrvo Skiatos - mali ostrvski raj, sa tipičnom sredozemnom klimom i najvećim brojem plaža po kvadratnom kilometru, najatraktivnije i najposećenije je ostrvo severnih Sporada – grupe ostrva u Egejskom moru koju čine: Skiatos, Skopelos, Alonisos i Skirios. Sa ostrvima Skopelos i Alonisos, Skiatos je deo Marina nacionalnog parka, u kojem žive mnoge retke životinjske vrste, medju kojima su najpoznatije mediteranske foke. Celo ostrvo Skiatos je prekriveno gustom borovom šumom kao i maslinovim drvećem te se zbog toga smatra zasticenom zonom. Nalazi se odmah preko puta Evije i obale Tesalije, istočno od Piliona i zapadno od ostrva Skopelos. Udaljeno je 85 km od grada - luke Volos. Dugačko je 12 a široko 6 kilometara. Skiatos ima 65 predivnih plaža od kojih su neke poznate kao najlepše plaže u Grčkoj, neke velike i uređene, ali i male puste uvale koje nisu preterano popularne, te mogu biti gotovo prazne, čak i na vrhuncu sezone i gde mozete samo Vi uživati.

Ostrvo ima samo jedno naselje, grad Skiatos, koji se nalazi u istočnom delu ostrva Skiatos, izgrađen je 1830 godine, podeljen na dva dela i smešten u jednoj od najlepših luka Sredozemlja. Od grada ka zapadu prostiru se peščane plaže u dužini od oko 14km. Većina naselja i risorta se nalazi uz južnu obalu, do turističkog naselja Kukunaries sa svojom 1 km dugačkom plažom, na zapadu. Plaža Kukunaries je jedna od najlepših plaža Grčke a nepristupačna plaža Lalaria do koje se dolazi jedino brodom među 10 je najegzotičnijih plaža na svetu.

S druge strane, severni deo ostrva je lišen turističkog razvoja. Ovde je krajolik planinski, i stenovitiji od juga. Kretanje po ostrvu je zasnovano na izvanredno organizovanom i veoma jeftinom autobuskom prevozu na svakih petnaestak minuta, od rano ujutro, pa do kasnih večernjih sati. Cena karte ako se vozite celom duzinom ostrva od grada do Kukunariesa ili obrnuto je 2.20e, a ukoliko ste smesteni na pola ostrva, odnosno u naselju Agia Paraskevi (Sveta Petka), kartu u bilo kom pravcu cete platiti 1.60e.

Ako već posetite ovo ostrvo, pored odmora na plaži, uputite se i u obilazak kako biste se upoznali sa njegovom istorijom i kulturom. Arhitektura grada Skijatosa vrlo je zanimljiva i nije tipično ostrvska. Tokom turske vladavine bilo je zabranjeno bilo kakvo isticanje grcke nacionalnosti. Kako bi ispoljili svoje nezadovoljstvo ostrvljani su svoje kuce bojili u belo sa plavim prozorima i vratima i na taj nacin napravili veliku prkosnu zastavu Elade.

Iako lučka plaža glavnog grada Skiatos nije jedna od najboljih na ostrvu, mnogi se opredeljuju da budu stacionirani u glavnom gradu, zato što je najuređeniji i možemo reći - jedini pravi gradić na moru. Ostala naselja su tipično turistička i osim poneke taverne, kafića i prodavnica, ali i prelepih plaža, nema mnogo čega drugog..

U restoranima Skjatosa služe se ukusna jela raznih kuhinja, naravno prvenstveno grčka tradicionalna kuhinja. Noćni život i zabava je veoma bogat zbog dosta kafića, noćnih barova izgrađenih sa pogledom na more, kao i stari port Skiatosa gde do kasno u noć traje zabava.

Odmor na Skiatosu je idealan za one koji vole uzbudljiv noćni život, šoping, fenomenalne plaže i sjajnu zabavu. Tu je fantastičan niz restorana i taverni. Za one koji traže aktivan noćni život, grad Skiatos ih neće razočarati. Ovde ćete naći veliki izbor barova, kafića, taverni, restorana i noćnih klubova za sve ukuse. Onima koji traže tradicionalno grčko mesto za uživanje i mirno letovanje bolje je da posete druga ostrva u Sporadima, koje turisti jos uvek ne opsedaju u tolikoj meri.

Mozda savrsenstvo ipak postoji

Kada se od Leptokarije zaputite na jug posle nekih 7km nailazite na Platamonsku tvrdjavu.

Platamonsku tvrđavu izgradili su Vizantijci u 13.veku, a preuredili su je kasnije Franci. Tvrđava se nalazi na brdu sa jugo-istočne strane Olimpa. Uzdize se dostojanstveno i u savršenom je stanju, otvorena za posete. Najviša kula, koja je prvo sagrađena, za vreme krstaških ratova,  bila je sedište papskog izaslanika, Bonifacija,  i ima duple zidine. Kasnije je dograđena kao vojno utvrđenje, jer se nalazi na izuzetnom položaju sa kojeg se vidi skoro cela grcka oblast Pjerija. Platamonska tvrdjava je veoma bitna kada je rec o spomenicima. U okviru arheoloskih istrazivanja ispostavilo se da je tvrdjava u srednjem veku nekoliko puta demolirana, te se u samoj tvrdjavi mogu videti ostaci dve crkve. Tokom letnjih meseci, narocito u julu i avgustu za vreme trajanja Olimpskog festivala, unutar zidina se održavaju različita kulturna događanja, predstave i muzicki koncerti, a noći sa punim mesecom ostavljaju, pesetiocu, neobrisiva sećanja.

Posle prolaska pored Platamonske tvrdjave, sa magistralnog se izlazi na autoput i nakon jednog kilometra treba obratiti pažnju na jedini putokaz koji usmerava uzbrdo ka selu Stari Pantelejmon. Nakon skretanja na sporedni put, čeka vas još oko 4 km strme uzbrdice, a na kraju asfalta, na 450 m. nadmorske visine, na šumovitim obroncima južnog Olimpa, sa predivnim pogledom na celu Podolimpsku rivijeru smešten je istorijski gradić Stari Pantelejmon, zaštićen od strane Grčke države kao spomenik kulture, čiji obilazak i priču o interesantnoj istoriji ne treba propustiti. Ono sto je drzava zastitila je zapravo arhitektura, odnosno stara mekedonska gradnja, gde se sve kucice moraju tipski graditi, te tako cak i hotel sa pet zvezdica spolja izgleda kao mala kucica, bele boje u kombinaciji belim kamenom i drvetom.

Selo Stari Pantelejmon je smešteno na obronku Olimpa u njemu ima mnoštvo prelepih, starih i u potpunosti renoviranih kuća. Do pre desetak godina, kuće su bile potpuno propale i napuštene. Pošto se selo nalazi na brdu, celih 4 km iznad magistralnog puta, što znači da je van glavnih tokova, Grci nisu uopšte imali nameru da ih obnavljaju ulaganjem novca. Lokalci pričaju kako su turisti, uglavnom Nemci i Englezi, sredinom 90-tih godina XX veka, tokom svog letovanja u Grčkoj “pronašli” selo, oduševljeno pokupovali sve stare kuće i renovirali ih, popravili drvene ograde i pločnik na kamenim ulicama. I dok su Grci došli sebi, najveći deo ovog etno sela je postao vlasništvo stranaca. Selo je danas izuzetno čisto, prepuno vrtnog cveća i šarmantnih seoskih staretinarnica. Stari ramovi za slike, bokali za vodu, fenjeri, frule, i druge starine, neki su od predmeta koje ovde možete kupiti. 

 U centru Starog Pantelejmona nalazi se trg na kojem su smesteni tradicionalni restorani cije se baste nalaze u hladu stogodisnjih platana. Ipak sto se restorana tice, ja se vodim politikom, vise puta dokazanom, da je uvek najbolje ono sto je sakriveno, i zato ukoliko krenete puticem koji vodi uzbrdo, izmedju dva restorana koja se nalaze na centralnom trgu, stizete do po meni najboljeg restorana u ovom mestu Agnanti. 

Specijalitet po kojem je restoran poznat je jagnjetina, mada ukoliko zelite da mi verujete na rec, sve sto imaju u ponudi je zaista izvrsno. Kako nam je odlazak u ovaj restoran postao deo letnje tradicije imali smo prilike da isprobamo gotovo sve sto im je na meniju: xorjatiki iliti tradicionalnu grcku salatu, htipiti odnosno salatu od sitnog sira, melidzano-salatu sa plavim patlidzanom, caciki, pohovane tikvice, domace masline, sve vrste tradicionalno spremljenog mesa i jos sto sta. 

Ono cime se ovaj restoran moze pohvaliti, pored hrane i izvrsne usluge konobara sa kojim smo vec posle drugog dolaska bili na file, sto bi u prevodu na srpski znacilo druze, je i fenonenalan ambijent. Stolovi, stolice, kao i veliki broj detalja po zidovima izradjeni su od punog drveta, fantasticno izrezbarenog. Veliki je broj detalja o kojima se vodilo racuna kao sto su okviri za ogledala, zatim ukrasni predmeti kao sto su male bacve za vino, delovi zidova i ceo plafon je u vidu drvene konstrukcije koja je rucno rezbarena...Fantasticno...

Ono sto je karakteristicno za sve grcke restorane a sto ne moze a da ne odusevi, pogotovo turiste iz nasih krajeva koji su navikli da uvek i za svaki uzitak moraju dobrano da plate, je desert koji uvek ide od kuce. A desert.... Svaki sledeci put je bio bogatiji, lepsi i bolji, od raznih vrsta domacih kolacica do usecerenog i svezeg voca, da ti pamet stane...



A pogled- nestvaran... kako dvevni, tako i vecernji... Preko dana se pruza panorama na gotovo celu podolimpsku regiju, lokalci vole da kazu da se vidi cak i deo Soluna, a nocu hiljadu i jedna svetiljka koja osvetljava ovo podrujce, zajedno sa kucnim svetlima daje jedan prelep miks raznoraznog osvetljena koje se presijava i cakli u kombinaciji sa mesecevom svetloscu.

I tako, ako vas put ikada nanese u ovaj kraj, nemojte propustiti da posetite da posetite Stari Pantelejmon, mesto u kojem je veoma lako dostignuti unutrasnji mir i spokoj,  zato sto cete ostati bez jednog savrsenog iskustva u zivotu...

Povratak u realnost

Da, da svakako da se tako moze nazvati ovo stanje sa kojim se, predpostavljam ne samo ja, suocavamo prilikom povratka kuci. Period prilagodjavanja je konfuzan i prosto ne znas sta pre uraditi, a opet nemas volju ni za cim. Pre nedelju dana sam pristigla u Srbiju i toliko mi je dovoljno da vidim najdraze i opet bih se mogla vratiti, krenuti  ili otici ili sta god, samo ne sedeti u mestu i cekati...Cekanja mi je dosta, cekanja mi je preko glave, ne umem da cekam i nikada verovatno i necu nauciti...Pa opet cekam kao i svi...Svi su nekada, nesto ili nekoga cekali... prvi dan u skoli, pa kasnije zvono za zavrsetak casa, sastanak, upis u srednju skolu, matursko vece, prijemnu listu za fakultet, red na salteru, zaposlenje, dan polaska na putovanje, slobodnu salu za vencanje, 9 meseci da se rodi beba, pa da ona prohoda, zatim da podje u skolu i tako redom, ciklus se iznova i iznova nastavlja  i nadogradjuje, svakim danom sve je vise stvari koje moramo da cekamo i koje ne zavise od nas... I kako to promeniti i kako preuzeti kontrolu nad svojim zivotom i kako napraviti da sve i uvek zavisi samo od nas samih i da li je to uopste i moguce?

Tajna uspesnog zivota je da mnogo zahtevamo od sebe a malo od drugih, pa opet ne mogu a da se ne zapitam kako? Ako smo toliko upuceni na druge i zavisimo od postupaka drugih ljudi kako pomiriti ove dve premise? Da li bih bila srecnija da sve u mom zivotu zavisi samo od mene ili bih mozda da sam u toj situaciji bila samo usamljenija? Odgovor na ovo pitanje zaista mi je tesko da dokucim. Verovatno da varira, od situacije do situacije, od toga da li je u pitanju neka radnja ili pak stanje...Volela bih da zavisim od nekoga, ali kako vreme odmice, kako godine prolaze uvidjam da ja nisam taj tip licnosti...Ja sam neko ko voli da drzi sve konce u rukama...Verovatno zbog toga i toliko nezadovoljstvo kada je cekanje u pitanju...

Mogu samo da zakljucim da najsrecniji ljudi nemaju u zivotu sve najbolje, oni izvuku najbolje iz onoga sto imaju. Poucena time, pokusacu da ugusim svoju nestrpljivost i pustiti da nesto zavisi i od nekog drugog, te mi ne preostaje nista drugo nego da nastavim da cekam...

Znam...

Kako Marina voli da kaze - Od danas sam turista :)
Lagano odbrojavam dane kada cu se zaputiti- kuci...ili je mozda ovo postala moja kuca...ili sam suvise nemirnog duha da bih igde imala kucu?
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje sta sam sad i gde sam sad. Kako u vrlo kratkom vremenskom roku ispracamo jedni druge, tako kao da lagano deo po deo euforije letnjeg zivota ovde sa ovim ljudima, umire u meni. Zavucem se u sobu i gledam u plafon i i dalje ne mogu da dokucim da li bih isla ili ostala? Gde da idem i gde da ostanem? Neki ljudi iz onog dela mog zivota mi uzasno fale, isto tako znam da ce mi vecina ljudi iz ovog dela mog zivota isto toliko a mozda i vise faliti...
Zelim da posvetim ovaj post njima...
Ljudima koje sam ovde upoznala
Ljudima koji su na bilo koji nacin uticali na mene...
Ljudima koji su me nervirali i koje svim srcem volim...
Ljudima sa kojima sam se svadjala i sa kojima sam pevala...
Ljudima koji su me popravili i koje sam popravila....
Ljudima koji su me pokvarili i koje sam pokvarila...
Ljudima koji su me naucili i koje sam naucila...
Ljudima koji su me usrecili i koje sam usrecila...
Ljudima koji su me rastuzili i koje sam rastuzila...
Ljudima sa kojima sam jela i pila....
Ljudima sa kojima sam se smejala i plakala...
Ljudima kojima sam davala savete i koji su me savetovali...
Ljudima koji su mi pomogli i kojima sam pomogla...
Ljudima na koje znam da mogu uvek da se oslonim i koji se mogu osloniti na mene...
Ljudima koji su uvek dobrodosli i kod kojih znam da sam uvek dobrodosla...
Ljudima koji ce uvek biti tu i za koje cu uvek biti tu...
Ljudi koji su sve i kojima sam sve...
Mojoj letnoj porodici! :*

P.S. Samo da razjasnim da ne bude zabune. Moje misljenje je, a nadam se zbog ravnoteze sveta u kojem zivimo, i misljenje vecine ljudi, da su ljudi koji u kafanama igraju na stolicama, samo ljudi koji vole da se vesele, uzivaju u zivotu, koji zanaju sta je merak i sevdah, hedonisti i pozitivci. I tacka.

P.P.S. Sve vas puno volim, vi ste moje duse <3