Свако има своју јединствену перспективу живота.
Свако за себе зна када да остане или крене.
Бирам да ли да останем или кренем. Пуно је је тренутака када сам гледала у моју прошлост и вагала све факторе и знам да сам донела праву одлуку.
Такође знам да ће увек бити нових места за видети и странаца за упознати који ће да испуне мој живот, али после неког времена, да ли ће жеља за тим проћи? Као дете када жели слаткише и добије их, као када нешто не познајеш, па упознаш, као када те нешто интересује, па ти постане и сувише доступно...
Желим да нађем дубље значење живота, оно што око не може да види, оно што срце осећа...
Оно што сам научила читајући постове људи који су путовали и путују је да током путовања слушате своје осећаје и поштују своја ограничења не само физички него психички (Путовање је интензивна вежба самосвести), као и то да путовања имају сврху. Сврха је оно што их пробуди сваког јутра.
Уколико желиш да летиш слободно као птица, то је у реду, ако сакупљаш искуства да обогатиш свој живот, али након неког времена, птица зна да не треба да лети када је ветар јак или када је опасност близу. Она прави скровиште и када неко нађе нешто стварно добро, зна да је време да се смири. Све се мења и дође време када човек треба да иде. Један корак даље...Два...Три... Битна ствар је мењати се и бити сигуран да је та промена нешто значила и вредела.
Свако за себе зна када да остане или крене.
Бирам да ли да останем или кренем. Пуно је је тренутака када сам гледала у моју прошлост и вагала све факторе и знам да сам донела праву одлуку.
Такође знам да ће увек бити нових места за видети и странаца за упознати који ће да испуне мој живот, али после неког времена, да ли ће жеља за тим проћи? Као дете када жели слаткише и добије их, као када нешто не познајеш, па упознаш, као када те нешто интересује, па ти постане и сувише доступно...
Желим да нађем дубље значење живота, оно што око не може да види, оно што срце осећа...
Оно што сам научила читајући постове људи који су путовали и путују је да током путовања слушате своје осећаје и поштују своја ограничења не само физички него психички (Путовање је интензивна вежба самосвести), као и то да путовања имају сврху. Сврха је оно што их пробуди сваког јутра.
Уколико желиш да летиш слободно као птица, то је у реду, ако сакупљаш искуства да обогатиш свој живот, али након неког времена, птица зна да не треба да лети када је ветар јак или када је опасност близу. Она прави скровиште и када неко нађе нешто стварно добро, зна да је време да се смири. Све се мења и дође време када човек треба да иде. Један корак даље...Два...Три... Битна ствар је мењати се и бити сигуран да је та промена нешто значила и вредела.
Нема коментара:
Постави коментар