Баланс.
Блиски пријатељи.
Боравак у местима за које ће се тек чути.
И да, бити далеко од свега што знате да може да вас шокира, изненади, а приближити се ономе што ће једног дана, некако, донети добро. Али тешко да ће то икако помоћи ако се сада осећате исцрпљено. А ја се осећам исцрпљено, погубљено, нигде...Желим да прооведем неко време упознавајући друге културе, народе, обичаје, начин живљења ... Али то није нешто што ће ми помоћи да очврснем, да упознам један део себе за којим трагам већ тридесет година. Рече ми Марина јуче, мало ти је мрачан блог у последње време....Да, јесте мрачан и ја се тако осећам...Борим се са унутрашњим немирима, желим да кренем, а опет, ту је нешто што ме зауставља, кочи, што ми не дозвољава да се опустим и препустим толико жељеној слободи... Строга сам према себи, а не бих требала да будем, бар не у толикој мери. Али ваљда не умем другачије. Тако се терам да идем напред, да будем боља...
Зашто људи играју на сигурно? Вероватно како не би били повређени. Али ако је то цена ја желим да будем повређена, много пута...Желим да избегнем сигурно, познато...Желим да ризикујем.... Чврсто верујем у своје ставове, чврсто верујем у себе и знам да некада, тамо негде ја ћу знати да се изборим са свиме и познатим и непознатим и зато се не бојим да ризикујем...
Да ли је то заправо истина или нешто у шта покушавам себе да убедим? Не знам, али знам да ће време показати.
Да ли људи који су у општем расулу као и ја сада, убеђују себе у нешто и тако се индиректно бодре? Па мора да је тако иначе би број људи у психијатријским установама као и број самоубистава био немерљиво већи. И зато мислим да поред бодрења самих себе морамо направити корак...Морамо кренути и тако себе излечити...Схватити шта нам је потребно и шта је тврдоглавост. Слобода долази у хиљадама различитих верзија. Можда да покушам да откријем шта је заправо за мене слобода. Верујем да она постоји у хиљадама облика, у хиљадама различитих концепата и само теба да изаберем један, јединствени, тренутни, мој концепт слободе....
Блиски пријатељи.
Боравак у местима за које ће се тек чути.
И да, бити далеко од свега што знате да може да вас шокира, изненади, а приближити се ономе што ће једног дана, некако, донети добро. Али тешко да ће то икако помоћи ако се сада осећате исцрпљено. А ја се осећам исцрпљено, погубљено, нигде...Желим да прооведем неко време упознавајући друге културе, народе, обичаје, начин живљења ... Али то није нешто што ће ми помоћи да очврснем, да упознам један део себе за којим трагам већ тридесет година. Рече ми Марина јуче, мало ти је мрачан блог у последње време....Да, јесте мрачан и ја се тако осећам...Борим се са унутрашњим немирима, желим да кренем, а опет, ту је нешто што ме зауставља, кочи, што ми не дозвољава да се опустим и препустим толико жељеној слободи... Строга сам према себи, а не бих требала да будем, бар не у толикој мери. Али ваљда не умем другачије. Тако се терам да идем напред, да будем боља...
Зашто људи играју на сигурно? Вероватно како не би били повређени. Али ако је то цена ја желим да будем повређена, много пута...Желим да избегнем сигурно, познато...Желим да ризикујем.... Чврсто верујем у своје ставове, чврсто верујем у себе и знам да некада, тамо негде ја ћу знати да се изборим са свиме и познатим и непознатим и зато се не бојим да ризикујем...
Да ли је то заправо истина или нешто у шта покушавам себе да убедим? Не знам, али знам да ће време показати.
Да ли људи који су у општем расулу као и ја сада, убеђују себе у нешто и тако се индиректно бодре? Па мора да је тако иначе би број људи у психијатријским установама као и број самоубистава био немерљиво већи. И зато мислим да поред бодрења самих себе морамо направити корак...Морамо кренути и тако себе излечити...Схватити шта нам је потребно и шта је тврдоглавост. Слобода долази у хиљадама различитих верзија. Можда да покушам да откријем шта је заправо за мене слобода. Верујем да она постоји у хиљадама облика, у хиљадама различитих концепата и само теба да изаберем један, јединствени, тренутни, мој концепт слободе....
Нема коментара:
Постави коментар