Kada staviš ovakav naslov onda znaš da u kom god pravcu da kreneš, ne možeš pogrešiti....
Nekada davno, još prošle godine u nekom periodu leta ja sam krenula u pogrešnom pravcu, i znam da sam pogrešila...ili možda nisam....ili ipak....pa sad ovako bih mogla još dugo dugo, ali opet neću znati....Znate kako kažu kada vam se zatvore vrata, otvori se prozor, ali koliko je realno da prozor ima istu funkciju kao vrata? Pa i ne baš, osim ako se bavite nekim u našem narodu ne baš popularnim zanimanjima. I tako, od prošlog leta, bavim se iskakanjem i uskakanjem kroz prozor... I uglavnom mi ne smeta, mada na momente se zapitam....Da li bih možda mogla...da li bih možda trebala drugačije? Pre nekog vremena sam pročitala priču. Iako totalno nije u mom stilu, moram da priznam da je, kada malo bolje razmislim, totalno realna i na mestu.
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je dosada zevnula treći put,ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo da se igramo skrivača!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a radoznalost je, ne mogavši prećuteti, zapitala:"Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik." Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila sumnju i apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli grati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se
setio predložiti igru. Oprez nije hteo reskirati.
Nekada davno, još prošle godine u nekom periodu leta ja sam krenula u pogrešnom pravcu, i znam da sam pogrešila...ili možda nisam....ili ipak....pa sad ovako bih mogla još dugo dugo, ali opet neću znati....Znate kako kažu kada vam se zatvore vrata, otvori se prozor, ali koliko je realno da prozor ima istu funkciju kao vrata? Pa i ne baš, osim ako se bavite nekim u našem narodu ne baš popularnim zanimanjima. I tako, od prošlog leta, bavim se iskakanjem i uskakanjem kroz prozor... I uglavnom mi ne smeta, mada na momente se zapitam....Da li bih možda mogla...da li bih možda trebala drugačije? Pre nekog vremena sam pročitala priču. Iako totalno nije u mom stilu, moram da priznam da je, kada malo bolje razmislim, totalno realna i na mestu.
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je dosada zevnula treći put,ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo da se igramo skrivača!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a radoznalost je, ne mogavši prećuteti, zapitala:"Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik." Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila sumnju i apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli grati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se
setio predložiti igru. Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri..." počela je brojati ludost.
Prva se sakrila lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, zavist se sakrila u senu uspeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepote je uskočila u kristalno čisto jezero, a sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira sloboda u dahu vetra. sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a požuda i strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je ludost
izbrojala 999.999, ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a strast i požuda su iskočile iz
kratera od straha. Slučajno se tu našla i zavist, i naravno uspeh, a sebicnost se nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla lepotu. Sa sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za
skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu. Tako je ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.Talent u zlatnom klasju sita, teskobu u izgoreloj travi, laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh
planine i kada je već bila besna, ugledala je ruzičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje
izgrebalo ljubavi oči. Ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobednika, osećaj nad osećajima, ali ljubav je postala slepa. Plakala je i molila ljubav da joj oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz ljubav i pomagati joj. Tako je ljubav ispala pobednik nad osećajima, ali je ostala slepa, a ludost, ludost je prati gde god ide.
Prva se sakrila lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, zavist se sakrila u senu uspeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepote je uskočila u kristalno čisto jezero, a sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira sloboda u dahu vetra. sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a požuda i strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je ludost
izbrojala 999.999, ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a strast i požuda su iskočile iz
kratera od straha. Slučajno se tu našla i zavist, i naravno uspeh, a sebicnost se nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla lepotu. Sa sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za
skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu. Tako je ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.Talent u zlatnom klasju sita, teskobu u izgoreloj travi, laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh
planine i kada je već bila besna, ugledala je ruzičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje
izgrebalo ljubavi oči. Ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobednika, osećaj nad osećajima, ali ljubav je postala slepa. Plakala je i molila ljubav da joj oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz ljubav i pomagati joj. Tako je ljubav ispala pobednik nad osećajima, ali je ostala slepa, a ludost, ludost je prati gde god ide.
Davno sam je pročitala, predpostavljam da je davno i napisana, i previše je sladunjava, ali i previše realna...
I kada napišem naslov raličite mogućnosti, stavljam svima prostora da nadju svog pobednika medju osećanjima ;)
Нема коментара:
Постави коментар