Logika je jedna stvar, a realnost sasvim druga. I sada kako logiku pretvoriti u realnost? Svi mi znamo šta treba, ali kada dođe momenat...ništa, ali ništa od onog što smo znali više nije tu...
Isparilo, otišlo, pobeglo, sakrilo se, negde, tu je, a opet nije tu...gde je i zašto je?
Kažu da su najiskrenije one poruke koje napišeš pa obrišeš...
Da li to znači da smo svi neiskreni ili kukavice....
Ili samo jednostavno ne umemo da ispoljimo ono što je unutra...
Bojimo se da nam se neko suviše približi jer to znači da onda moramo da se otvorimo...
Uvek je lakše gajiti površne odnose...
Ja ih ne volim...
Ali primećujem to kod ljudi oko sebe, ne kod svih, ali da....
Ume to da me razbesni i povredi, ali ne...onda samo obrišem i nastavljam dalje...
Nastavljam da igram po tuđim pravilima, prilagodjavam se...
I negujem površne odnose, jer negde mora i tako...
Da bi smo bili osoba kakva želimo da budemo potrebno je da mislimo kao takva osoba, a to podrazumeva da stalno kontrolišemo svoje misli. Verovatno ste probali to da uradite. Da li je lako kontrolisati misli po ceo dan? Da li uspevate u tome?
Ja ne uspevam! Ako ću da budem iskrena prema sebi, moram da priznam da čim se opustim i zaboravim na to da treba da pratim svoje misli, one se vraćaju na auto pilot režim rada. Misli krenu da vrte onaj svoj stari film sve dok to ne primetim i prekinem ih. Dakle, da bismo bili osoba koja želimo da budemo, moramo to svesno da radimo, a to podrazumeva borbu sa sopstvenim mislima. Neprekidnu, nimalo laku borbu.
.
I za kraj....
Nije bitno koliko puta padneš, koliko nisko padneš i koliko jako udariš u zemlju.
Nije bitno koliko ljudi će ti preskočiti preko ramena i proći dalje ostavljajući te iza sebe.
Ne plačite i ne gledajte u njihova ledja, već ustanite...
Još ste tu...
Trka jos uvek traje....
Ako verujete da možete, sigurno cete pobediti...
Svoj ste najveći neprijatelj...
